Vršačke planine su najstariji planinski masiv u Panonskoj niziji. U vreme kada je Panonska nizija bila pod vodom, Vršačke planine su bile ostrva. Zahvaljujući tome, kao i specifičnim klimatskim uslovima, danas ovde postoji izuzetno bogat eko sistem koji je dom različitim retkim i ugroženim vrstama. Zbog svoje specifičnosti 2006. godine Vršačke planine su stavljene pod zaštitu kao prirodno dobro od posebnog značaja. Na Vršačkim planinama  obitava preko 100 vrsta ptica među kojima su orao kliktavac, orao zmijar, uralska sova, sova osičar, planinski šareni detlić, gorska pliska… U starim listopadnim šumama borave vukovi, divlje svinje, srne, divlje mačke, kune i jazavci. Stalni stanari su i nekoliko vrsta reptila, vodozemaca, leptira, insekata i  preko hiljadu vrsta retkog bilja. Predeli iznad 250 metara obrasli su šumom mešovitog sastava u kojima preovlađuju lipa, hrast, cer, jasen i bagrem. Padine Vršačkih planina od ranog proleća pokrivene su cvetovima različitih biljaka, koje se smenjuju počev od kukureka i visibabe. Potom slede jagorčevina i jaglika, a za njima sasa i šumska sasa, mnoge proletnje lukovice. Sve do jeseni smenjuju se razne cvetne vrste kampanule (zvončići) koji rastu na ivicama šuma. Od svog proletnjeg bilja najmirisnije su ljubičice. Vršačke planine mogu da se pohvale i sa tri vrste orhideja i tri vrste perunika. Posebnu, veliku grupu biljaka čine usnatice od kojih se ističu četiri vrste kadulje, matičnjak, mravinac, koje karakterišu njihovi mirisi i lekovite supstance. Među njima najčuvenija je majčina dušica.

Vršačke planine karakterišu stalna vazdušna strujanja zbog kojih je ovo svojevrsna vazdušna banja a samim tim i pravi raj za paraglajderiste koji se ovde okupljaju iz svih krajeva naše zemlje. Freeclimbing ili slobodno penjanje sport je koji je poslednjih godina u ekspanziji. Za razliku od veštačkih stena koje možete naći u većim sportsko-rekreativnim centrima, Vršačke planine su jedino mesto u Srbiji sa prirodnim suvim stenama pogodnim za ovaj sport. Planine takođe pružaju i idealne uslove za brdski biciklizam sa mnoštvo uređenih staza različitih nivoa težine. Među planinarima širom Srbije dobro je poznata ”Vršačka transverzala” dužine 39 kilometara sa 8 kontrolnih tačaka.